Informator Javnih Preduzeca

Унапређење даљинског грејања део визије о зеленој Србији

Из Министарства рударства и енергетике поручили су да је циљ да даљинско грејање у Србији постане модеран систем, финансијски одржив и енергетски ефикаснији, са смањеним емисијама штетних гасова. Држава је последњих годину дана послала јасну поруку изменом законодавног оквира, а до краја ове године имаћемо и готова сва подзаконска акта. Такође, она је напоменула да се кренуло и у израду стратешких докумената којима ће се трасирати пут српској енергетици у наредних 20, 30 година, а то су стратегија развоја енергетике и национални интегрисани план за климу и енергетику до 2050. године.
У енергетици се ништа не може постићи преко ноћи, било да се ради о пројектима у електроенергетици, у сектору за нафту и гас или је реч о топлотној енергији, али морамо да убрзамо процесе, јер каснимо за другим државам
Потребан је заједнички, партнерски однос и да је неопходно да се Србија што пре укључи у воз енергетске транзиције.
Више од половине топлана користи гас, али је и даље велики проценат оних на угаљ и мазут, и то морамо да променимо. Очекују нас велике инвестиције у енергетици, а нарочито у овом сектору, нагласила је она.
У плану су модернизација топлана, унапређење услуга, али и знатно веће коришћење ОИЕ. У Србији се на годишњем нивоу емитује 60 милиона тона угљен-диоксида.
Сектор топлотне енергије подједнако је важан у процесу енергетске транзиције и у унапређењу енергетске безбедности земље, а модернизација топлана је неопходна због повећања енергетске ефикасности и коришћења енергената који не загађују животну средину.
Више од половине топлана у Србији користи гас, али да је неопходно да се у наредним годинама и деценијама топлотна енергија добија из ОИЕ.
Емисија угљен-диоксида коју емитују топлане је 1,2 милиона тона годишње и морамо кроз заједничке планове и пројекте да је знатно смањимо и да користимо ефикасније и здравије енергенте.